Sveopšta istorija beščašća

„Borhes je nesumnjivo onaj veliki most između modernizma i postmodernizma u svetskoj književnosti.“ Dejvid Foster Volas Godine 1517. fra Bartolome de las Kasas se duboko sažalio na Indijance koji su skapavali od umora u nesnosnim paklovima antilskih rudnika zlata i predložio je caru Karlu V da se dovedu crnci, pa da onda oni skapavaju od umora u nesnosnim paklovima antilskih rudnika zlata. Borhes je silno želeo da upozna i razume svet beščasnika osećajući da on nije samo neki poseban, izopačen i mračan deo čovečanstva, izdvojen od ostalih bedom i sirovošću, već nešto što postoji u svakom čoveku, pa i u njemu samom. Ovde on ispisuje priče o poznatim ucenjivačima, prevarantima, siledžijama, ubicama, piratima i lažnim prorocima spajajući duboke filozofske uvide sa njemu svojstvenim humorom. I upravo je ovo istančano zadovoljstvo u pripovedanju „sveopšte istorije beščašća“ obeležilo pojavu radikalno novog književnog glasa u svetskoj književnosti. „Borhes je anticipirao postmodernizam i istovremeno stekao titulu utemeljivača latinoameričkog magijskog realizma.“ Washington Times