Srpske pobede (Prvi balkanski rat 1912)

16. oktobra 1912. god. vratio sam se u Pariz posle dugog odsustva zbog potreba Journal-ovih. U podne položih račun o svojoj misiji svom glavnom uredniku g. Lozu, kada me on upita:— Hoćete li da putujete na Balkansko poluostrvo?— Vrlo rado, odgovorih ja.Sutradan uveče, 17. oktobra, spremivši se na brzu ruku, krenuo sam iz Pariza i 18. oko 11 sati uveče, Ekspres-Orijent se zaustavi u Pešti; zbog rata voz nije išao dalje od te stanice.Morao sam prenoćiti u ugarskoj prestonici, gde su mi već stizali odjeci borbe, koja se započela na Balkanu.— Vi ste novinar?... vi idete u Srbiju, vas će prognati, tvrdili su mi pri prolazu kroz Beč.U Pešti je bilo još gore.— Juče su, uveravali su me, dva novinarska dopisnika, koji su hteli preći Dunav da pošlju telegrame s našega zemljišta, zadržana i zatvorena... fotografski aparat!.. pa vas će smatrati za špijuna!..„Hm, mislio sam ja, zanat neće biti prijatan!”Međutim u hotelu, u kom sam odseo, zaspao sam mirno, i 19. u 7 sati ujutru uzeo sam voz za Zemun.Još od Pešte izgledalo mi je da se nalazim u jednoj od zaraćenih zemalja. Stanice su bile posednute vojskom. Na sve strane zveket oružja, kretanje trupa, strog nadzor.U Zemunu sam već imao da se borim s jednim madžarskim žandarmom i s jednim carinikom, ni jedan ni drugi nemaju ni pojma o francuskom; što se tiče ono nekoliko nemačkih reči koje rđavo izgovaram oni ih ne razumeju ili neće da ih razumeju.Nastaje noć, pada kiša, sitna i neprekidna. Srećom reportersko proviđenje mi se ukaza u licu jedne srpske gospođe, „guvernante, reče mi ona, u jednoj visokoj porodici“. Sa velikom ljubaznošću, na kojoj će na ovom mestu naći zahvalnost, ako ikad bude saznala za ovu knjigu, ona je se dovijala da me izvuče iz nezgode i u tome je uspela, ali s mukom.Najzad pređem Dunav i iskrcam se u Srbiji, u Beogradu, pred starim gradom. Jedan oficir me zapita ko sam: ja podnesem svoj pasoš: „Pariz... novinar...” konstatova on.„Vi želite — dodade odmah na čistom francuskom jeziku, — da pratite ratne operacije? Dobro došli!”Rukovasmo se. Ja se već ohrabrih.Godina_Izdanja:2023.|Format:14.8x21 cm|Povez:Mek|Pismo:Ćirilica|Izdavac:Talija izdavaštvo|Autor:Anri Barbi|Zanr:Istorija|Broj_Strana:205