Pneumatske brusilice i pneumatske polirke za obradu metala, pripremu površina i rad uz kompresor
Pneumatske brusilice koriste komprimovani vazduh umesto elektromotora. Zbog toga ih često srećeš u limarskoj radionici, autolakirnici, metalnoj obradi, stolarskom poslu ili tamo gde alat radi dugo, pod opterećenjem i uz stalni ritam rada.
Koriste se za brušenje, skidanje neravnina, obradu ivica, pripremu površine pre farbanja, čišćenje zavara, finiju obradu detalja ili poliranje određenih materijala. Nisu sve iste. Ravna, ugaona, vibraciona brusilica ili pneumatska polirka rešavaju potpuno različite poslove.
Ravna, ugaona ili vibraciona pneumatska brusilica: šta zapravo radi koja?
Ovde izbor najviše zavisi od površine i pristupa alatu. Pneumatska vibraciona brusilica obično ulazi u posao kada treba obraditi veću ravnu površinu. Često se koristi kod pripreme metala, drveta, kitovanih delova, lakiranih površina ili finijeg završnog brušenja.
Pneumatska ugaona brusilica lakše prilazi ivicama, spojevima, uskim zonama i detaljima gde standardna površinska brusilica nema dovoljno prostora za rad.
Pneumatska ravna brusilica najčešće se koristi za preciznije zahvate, brušenje unutrašnjih delova, obradu manjih zona, uklanjanje oštrih ivica ili rad sa brusnim kamenjem i različitim nastavcima.
Koliko obrtaji menjaju ponašanje alata?
Prilično. Kod pneumatskih brusilica broj obrtaja direktno utiče na brzinu skidanja materijala i način rada na površini. Brusilice od 20.000 ili 25.000 obrtaja u minuti često se koriste kada treba brzo obraditi metal, očistiti var, skinuti sitne neravnine ili raditi detaljnije korekcije.
Ali visoki obrtaji nisu jedina stavka koju vredi gledati. Važno je i kako alat ostaje miran u ruci tokom rada.
Radni pritisak i potrošnja vazduha: može li kompresor da isprati alat?
Ovo pitanje mnogi postave tek kada alat stigne u radionicu.
Pneumatska brusilica zavisi od stabilnog dovoda vazduha. Zato treba pogledati:
- radni pritisak,
- potrošnju vazduha u l/min,
- prečnik priključka i creva,
- kapacitet kompresora koji će je napajati.
Ako kompresor ne uspeva da isporuči potreban protok, alat počinje da gubi ritam, obrtaji padaju i posao traje duže nego što bi trebalo.
Drška, vibracije i temperatura kućišta: stvari koje se primete tek posle sat vremena rada
Kod kraćeg brušenja skoro svaki alat deluje prihvatljivo.
Ali kada radiš duže, pažnja brzo ode na detalje poput oblika rukohvata, prenosa vibracija ili temperature kućišta. Zato pojedini modeli koriste ručke koje bolje ublažavaju vibracije ili površine koje sprečavaju neprijatan osećaj hladnog metala u šaci tokom rada na komprimovani vazduh.
To posebno znači kod preciznijeg brušenja, dužeg držanja alata ili rada u radionici gde alat ne stoji mnogo između dva uključivanja.
Pneumatska polirka: kada brušenje prelazi u završnu obradu?
Pneumatske polirke traže oni koji rade završne površine, lakove, metal, automobilsku industriju ili detaljniju obradu materijala.
Koriste se kada treba dobiti ujednačeniju završnicu, vratiti sjaj određenoj površini ili pripremiti materijal za završni izgled. I ovde vredi gledati broj obrtaja, kontrolu rada, ergonomiju i usklađenost sa kompresorskim sistemom koji već koristiš.
