Najlepše priče sa sela

Žanr: Knjige za decu
Format: 210 x 297 mm
Broj stranica: 296
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrdi

Dragi čitaoci, draga deco i dragi svi vi koji ste uzeli ovu knjigu u ruke, pre nego što počnemo ovu zanimljivu pripovest koja se odvija na selu, red je da predstavimo njene junake. Sva dešavanja vezana su za jedno imaginarno ali i vrlo stvarno selo, sa vrlo stvarnim junacima, decom koja su vaši vršnjaci i decom, koja kroz događaje i svoj boravak na selu, upoznaju i uče mnogo toga za šta su deca koja žive u gradovima uskraćena. Brat i sestra, Ivan i Marija i njihova braća od strica Marko i Gliša, glavni su dečiji likovi. Marija je najmlađa, tek napunila sedam godina, Ivan i Gliša imaju osam i devet godina a najstariji Marko deset. Žive u gradu, Ivan i Marija sa tata Milanom i mama Zlatom a Gliša i Marko sa tata Perom i mama Cujom. Tata Milan i tata Pera su rođena braća čija je roditeljska kuća na selu i u koju njihova deca odlaze svakog vikenda i na zimski i letnji raspust, nekada sama a nekada i zajedno sa njima. Obično je to onda kad ima nešto ozbiljnije da se uradi i pomogne njihovim roditeljima deda Lazi i baba Verki.
Deca, naravno, jedva čekaju petak ili raspust i odlazak kod dede i babe na selo, jer, nigde kao tamo se ne osećaju tako zadovoljno i srećno i nigde kao tamo ne dišu tako punim plućima. Još je bolje kad kod njih odlaze sami, kad ih mame ili tate isprate na autobus i kad, nakon sat vremena vožnje stignu na seosku stanicu, a tamo već čeka deda Laza. Vremena za igru bude na pretek, ponešto se pomogne oko kućnih poslova baba Verki i deda Lazi a nađe se nešto vremena i za domaće zadatke, obično u minut do dvanaest, ili u nedelju popodne, kad već treba ići na stanicu i nazad u grad. Pravi domaćini ove priče su deda Laza i baba Verka u čijoj kući, dvorištu, bašti, voćnjaku, vinogradu i njivama se i odvija ova priča sa puno smeha, prvih ljubavi, malo suza i ponešto pouka, koje neprimetno zauzimaju svoja mesta u njihovom odrastanju. Njihove reči su one koje daju težinu i prevagu nad svim onim dečijim nestašlucima i neozbiljnostima, kojima su, kao i sva deca skloni a njihove pouke – neprocenjivo vredni časovi u školi života, koju su tada pohađali.
Naravno, još ima glavnih i sporednih junaka ove pripovesti a to su: komšijska deca i drugari, Baracki, Đorđe i Marica, jedna prelepa devojčica Ljilja, naivna slikarka baka Đuđa, komšija Stojan,jedna veverica i zmijska košuljica, kerić Mališa, maca Cilka, koza Belka, kobila Beba, koka Graorka, gusan Gile, prasac Cvrle, jarići Lutkica i Lepojkica, golubovi, zečevi, cverglani, guske, patke, pčele, sove i slepi miševi, tamnoplavi grozdovi i zelene i zrele kajsije, slatke lubenice i još puno toga zanimljivog.
Svi oni, kroz događaje koji će uslediti, predstavljaju prelep i neraskidivi deo njihovog i našeg detinjstva i odrastanja, ono što će, kad jednom budemo svi veliki i odrasli, biti najlepša uspomena i sećanje prebogato mirisima, bojama i zvucima tog našeg, najdražeg, seoskog dvorišta.